Морална паника због лажних вести крије правог непријатеља – дигиталне гиганте

Тврдње да Русија стоји иза политичких удара 2016 године, игноришу корумпирани утицај дигиталног капитализма

Демократија се дави у лажним вестима. Ово је најновији охрабрујући закључак оних који су на страни губитника 2016 године, од Брекзита, преко америчких избора до италијанског референдума.

Очигледно, сви ови искрени, поштени и непопулистичко рационални одрасли људи, губе изборе због опасне епидемије лажних вести, интернет мем-а и смешних Јутјуб видеа. За ову масу, проблем није у томе што Титаник демократског капитализма плови у опасним водама; ионако о његовом потенцијалном потонућу никада неће моћи да се говорити у пристојном друштву. Уместо тога, ствар је у томе што има превише лажних извештаја о огромним леденим бреговима на хоризонту.

Отуда недавно прегршт погрешних решења: забраните интернет мем-ее (предложила шпанска владајућа странка); успоставити комисије стручњака за доношење одлука о истинитости вести (решење које је изнео италијански антимонополски уредник); подесите центре одбране од лажних вести, док кажњавате свиђања (лајкове) на Твитеру и Фејсбуку за њихово ширење (приступ предложен од стране њемачких власти).

Овај последњи предлог је одличан начин да се подстакне Фејсбук да промовише слободу изражавања – исти Фејсбук који је недавно цензурисао фотографију статуе голог Нептуна у центру Болоње јер је превише непристојно! Напојница за ауторитативне власти: ако желите да се извучете са цензуром на интернету, само етикетирајте било који чланак који вам се не свиђа као лажну вести и нико на западу се неће жалити у вези са тиме.

Да ли ће криза лажних вести бити узрок колапса демократије? Или је то само последица дубље, структурне слабости која је у току много дуже? Иако је тешко порећи да постоји криза, да ли је криза лажне вести или је нешто сасвим друго, питање је које би свака зрела демократија требала да се пита.

Наше елите неће то ни да чују. Нарација њихових лажних вести је и сама лажна: то је површно објашњење сложеног, системског проблема, само постојање које они и даље одбијају да признају. Лакоћа са којом мејнстрим институције, од владајуćе странке, преко трустова мозгова до медија, заједнички теже “лажним вестима” као приоритетно сочиво на кризу која се одиграва, говори пуно о непропустљивости њиховог погледа на свет.
Велика претња са којом се данас суочавају западна друштва није толико појава и либералне демократије у иностранству, као упорност незреле демократије код куће. Ова незрелост, којом смо изложени готово свакодневно од стране елита, се манифестује у две врсте порицања: порицање економског порекла већине данашњих проблема; и порицање дубоке корупције професионалне стручности.

Први тип се манифестује кад год су феномени као што су Брегзит или изборни успех Доналда Трумпа приписани културним факторима као што су расизам или незнање бирача. Друга врста негира да огромна фрустрација коју многи људи осећају према постојећим институцијама не произлази из тога што не знају целу истину о томе како они раде, већ из тога што то знају исувише добро.

Заслепљени овим демантијима, креатори политике прописује више од онога што отуђује бирача у првом реду: више стручности, више централизације, више регулације. Али, пошто они не могу да размишљају у терминима политичке економије, они неминовно на крају ураде регулисање погрешних ствари.

Морална паника око лажних вести илуструје како ова два негирања осуђују демократију на сталну незрелост. Одбијање да се призна да лажне вести имају економско порекло чини да је Кремљ – уместо неодрживо пословног модела дигиталног капитализма – свачији омиљени жртвени јарац.

Али зар није очигледно да никаква количина страног мешања – од стране Русије или било које друге владе – не може да произведе виралне вести? Увек је било лудих покрета (сећате се Линдона ЛаРоуцхе?) који је живео и дисао лажне вести. Оно што је њима недостајало није био политички и финансијски штит из Русије, већ данашња моћна дигитална инфраструктура, богато субвенционисана интернет оглашавањем, да би њихове сулуде теорије ишле вирално.

Проблем нису лажне вести, већ брзина и лакоћа њиховог ширења, а то пре свега постоји јер данашњи дигитални капитализам чини изузетно профитабилним – погледајте Гугл и Фејсбук – да производите и циркулишете приче које су лажне али вредне клика.

Међутим, да бисте преобликовали кризу лажних вести на овај начин, то би захтевало од институција да превазиђу један од својих демантија и да се само површно баве политичком економијом комуникација. А ко жели да призна да је, за последњих 30 година, било политичких странака и левог и десног крила које су покушавале да врбују генијалце из Силиконске долине, да приватизују телекомуникације и који су усвојили прилично лак однос према антимонополистичком присили?

Друга врста порицања затвара очи пред корупцијом данашњег знања заснованог на стручности. Када трустови мозгова радо прихватају средства из страних влада; када предузећа која се баве енергијом финансирају сумњива истраживања о климатским променама; када чак и краљица – какав популиста – доводи у питање целу професију економије; када медији редовно добијају наредбе од ПР агенција и политичких спин доктора; када финансијски регулатори и европски комесари напусте своја радна места да би радили на Волстриту – може ли ико заиста да криви грађане зато што су скептични према “стручњацима”?

Постаје само још горе када оптужбе због фалсификовања вести долазе из медија, који, због суморне економије дигиталног издаваштва, редовно спроводе сопствене сумњиве “вести”. Узмите Вашингтон Пост, те ретке новине које тврде да су профитабилне данас. Оно што су добиле у профитабилности, чини се да су изгубили у кредибилитету.

Несмотрено описавши многа интернет гласила као руску пропаганду – делом засновано на извештају анонимне организације ПропОрНот – недавно је упозорено на штетне руске сајбер нападе на електричну мрежу у Вермонту (у извештају који следи у другим медијима, укључујући и Обзервер ). Чини се да се ти напади нису десили и да се Вашингтон Пост није ни потрудио да провери са оператером мреже. Очигледно, економија којом владају интернет оглашавања произвела је своју теорију истине: Истина је оно што производи највише прегледа.

Чути професионалне новинаре који се жале на овај проблем, а да при том не признају свој део кривице, чак и даље подрива веру у стручност. Демократија може или не може да се дави у лажним вестима, али се дефинитивно дави у елитном лицемерју.

Ухваћене између два негирања, елите никада неће престати да трагају за иновативним решењима за проблем лажних вести – исто колико никад нису престали да трагају за иновативним решењима за климатске промене. Ова два питања имају одређене сличности: баш као што су климатске промене природни нуспроизвод фосилног капитализма, тако су и лажне вести нуспроитвод дигиталног капитализма.

Неćе дуго требати неком генијалном политичком предузетнику, ситом ауторитарне природе тренутних предлога, да ослободи генија слободних тржишта за овај проблем. Зашто да се, рецимо, не оснује трговинска шема протока пост-истине, где би новинске организације могле да тргују лажним вестима које издају њихове владе? Смешно, да; неефикасно, да – али шема би сигурно добила велике награде за друштвене иновације.

Једино решење за проблем лажних вести који, нити погрешно дијагностикује проблем, нити надјачава елите, је да се потпуно преиспитају основе дигиталног капитализма. Морамо да направимо интернет оглашавање – и његов деструктивни ‘кликни и дели (шеруј)’ погон – мање централним у односу на то како живимо, радимо и комуникацирамо. У исто време, морамо да пренесемо више моћи одлучивања грађанима – уместо лако коруптивним стручњацима и подмитљивим корпорацијама.

То значи изградњу света где Фејсбук и Гугл нити рукују са много моćи нити монополизују решавање проблема. Тежак задатак достојан зрелих демократијама. Авај, постојеćе демократије, заглављене у својим порицањима разних врста, више воле да криве свакога осим себе, док истоварују све више и више проблема Силиконској долини.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s