Прва спољно политичка криза председника Трампа: балкански бубњеви рата поново се чују

Путин гледа на интервенцију запада у Босни и на Косову као увреду према словенско-православном свету и планира освету

G20 summit in Brisbane

У деценији и по рата у далеко забаченим местима, још од напада 11. септембра на нашу земљу, лако је заборавити колико времена су западни шпијуни, војници и дипломате провели у 1990-им покушавајући да спасу Балкан од самог себе . Након распада Југославије 1991 године, остављајући насиље и немир као посмртно бдење, било је на НАТО-у, на челу са САД-а, да среди ту ружну збрку. Сада, једну генерацију касније, привремена решења која је Вашингтон изградио се распадају, а рат може да се врати у европски нестабилни југоисток.

Прво, Босна и Херцеговина, која је добила лавовски део медијске пажње 1990-их – али, никако све што је речено није било и тачно – шепа као полу-пропала држава у последње две деценије. Огрезла у криминалу и корупцији, а да не помињемо озбиљан проблем са исламским екстремизмом, Босна је болесна политички, економски и социјално. Чудан, поротно-намештен аранжман хеширан од стране председника, Била Клинтона, у Дејтону, у Охају, крајем 1995 године, како би сачували Босну заједно, после страшног грађанског рата те земље, никада није требало да буде нешто више од краткорочног решења.

Ипак, Босна је и даље заглављена дејтонским системом, са слабом државом у Сарајеву, а много снаге су добили два квази-државна органа: претежно муслиманска федерација (са хрватском мањином која полако нестаје) и српском републиком – Република Српска, која припада Србима. Ово чудно уређење не оставља никога задовољним. Превише је снаге припало муслиманима, недовољно Србима, а Хрвати су огорчени јер немају свој, трећи ентитет. Дејтон је донео краткорочни мир, али је осигурао да балканска каша никада не буде у реду на дуге стазе.

Сада руководство Републике Српске, након година фрустрација, прети да се извуче из Дејтонског аранжмана у потпуности. Њен председник, Милорад Додик, који је корумпирано водио своју парадржаву током већине последње две деценије, не крије свој поново оживљени национализам. Његове претње да повуче РС од Дејтона нису више празне фантазије. Вашингтон је недавно узвратио тако што је увео санкције Додику због његових напора да саботира Дејтонски аранжман. Збуњен тиме, Додик је прогласио америчког амбасадора у Сарајеву за “доказаног непријатеља” босанских Срба који “није добродошао у Републику Српску.”

Пошто је мрзак однос између Срба у земљи и бројнијих муслимана у Сарајеву потпуно исти, као онај који је гурнуо земљу у грађански рат и геноцид из 1992 године, Додикови потези показују колики је депресивно мали политички напредак постигнут – упркос више од две деценије западне политичке и војне интервенције и милијардама долара помоћи потрошеним како би Босна била мање склона братоубилаштву.

Још је и гора ситуација на Косову, у бившој српској покрајини, која је стекла независност захваљујући 78 дана НАТО бомбардовања 1999 године, које је натерало Београд да клекне. Иако је већи део света признао независност Косова, Србија није. Тензије су у порасту захваљујући подизању провокација Београда. Србија се залаже за независност севера Косова, који обухвата многе Србе (више од 9 од 10 косовских 1,9 милиона људи су Албанци, док су четири одсто Срби, већина их живи на северу око града Митровице, у близини Србији).

Недавно, Београд је послао воз украшен слоганом “Косово је Србија” на 21 језик, до Митровице, што су Албанци видели као безобзирну провокацију. Срећом, воз се вратио пре него што су стигли на Косово и потпуна криза је избегнута – за сада. Међутим, председник Србије, јак националиста, запретио је да ће послати војску своје земље на Косово уколико Срби тамо буду у опасности, што би поновило ружни међу-етнички рат који је НАТО зауставио бомбама 1999 године.

 

Као одговор, руководствоКосова затражило је од Европске уније да смири Београд пре него што ствари измакну контроли, док неки Албанци говоре о васкрсавању Ослободилачке војске Косова, побуњеничких снага који су успешно изазвале владавину Београда 1990. Пошто независно Косово нема војну, само паравојне полицијске снаге – НАТО је инсистирао на разоружању да би спречили будући конфликт – сваки албански покушај да се поново наоружају ће само охрабрити горе понашање од стране Србије. Да не помињемо да, пошто су се стотине Муслимана са Косова придружиле исламској држави у Ираку и Сирији, а ветеран џихада су се вратили кући сада, има ту добро наоружаних Албанаца који су спремни за рат.

Није ни раст национализма међу Србима случајна. Као што сам пре две године нагласио, Владимир Путин је охрабривао Републику Српску, јер званична идеологија Кремља о словенско православној солидарности против декадентног Запада, налази срећан дом међу многим Србима – пре свега у Босни, која је под окупацијом западне војне од 1995. Москва је култивисала Додика политички и финансијски, док охрабрује његове припремљене изазове дејтонског система.

Руски продор у самој Србији је забрињавајући. Тешко да је случајност то што је провокативни воз, који је Београд послао на Косово, произведен у Русији. Присуство руских обавештајних служби у Србији је необично велик и упадљив, а они су недавно основали базу шпијуна на југу земље чији је очигледан циљ праћење западних активности у региону. Пре два месеца, Русија, Белорусија и Србија спровеле су заједничке војне вежбе на територији Србије, назване “Словенско Братство” у представи анти-НАТО снага.

Најважније, Москва је недавно дала на поклон Београду модерно наоружање, укључујући и 60 оклопних возила (половина од њих тенкови Т-72) плус шест МИГ-29 џет фајтерса. То не звучи као много, а МиГ-29 су вишак руским ваздухопловним снагама, али они мењају игру у региону. Долазак руског авиона, који се очекује овог пролећа, учиниће Србију једином бившом југословенском земљом која поседује модерне џет фајтерсе. Хрватска, чланица НАТО-а, има десетак дотрајалих МиГ-21С, које су неколико генерација старији од МиГ-29, а захваљујући годинама занемаривања, само шачица њих може да узлети. Без помоћи атланског савеза Загребу, нови авиони у Србији ће доминирати у региону.

Највећа брига сада, међутим, је претња на Балкану коју представљају тајанствене шпијунске игре Кремља, које сам назвао – специјални рат: шпијунажа, субверзије, пропаганда и тероризам. У новембру, оперативци повезани са руском обавештајном службом, покушали су да изведу насилни пуч у Црној Гори, у малој бившој југословенској републици на Јадрану, која тражи чланство у НАТО, а политичари у Београду, који нису баш одушевљени да се се нађу у кревету са Москвом, сматрају те сеновите убице да су и њима претња. С обзиром на Путинову навику да се отараси људи које не воли на непријатно зао начин, чини се да је ово легитимна брига.

Оно што Путин жели на Балкану изгледа довољно јасно, а то је политички хаос који ће одвући пажњу Запада, који је од себе направио штићеника региона 1990-их. Он ће радо ризиковати локални рат да би то постигао, јер неће Руси бити ти који ће гинути у великој мери. Политичка решења, које је израдио НАТО у претходној генерацији, су све крхкија, а Москва планира да узме своју награду. Путин, као и многи Руси, види интервенцију Запада у Босни и на Косову као увреду словенском православном свету и он планира освету.

Тренутно, НАТО поставља трупе у Пољској и у балтичким државама, да би спречио руски авантуризам, као што сам говорио годинама, али звецкање оружјем од стране Кремља 2017 године, служи да би тестирали одлучност Алијансе да уместо тога дођу на Балкан, где су државе слабе и Западна контрола изгледа несигурно. Имајући у виду како су се ужасно ствари одиграле последњи пут када је руска обавештајна служба помогла и подржала тајне српске махинације у Босни, Сједињене Државе и наши европски савезници треба хитно да смире Југоисточну Европу, пре него што се њени проблеми отму контроли и масовно насиље се врати у тај хронично немирни регион .

Извор:http://observer.com/2017/01/nato-deploying-troops-poland-baltics-vladimir-putin/?utm_campaign=social+flow&utm_source=facebook&utm_medium=social

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s