У свом трећем месецу, недостатак готовине у Индији почиње да нагриза

Иако је пун утицај је још увек тешко разлучити, мало је сумње ко пати највише. “Ово заиста енормно повређује сиромашне”, рекао је Насер Муњее, председник ДЦБ банке и директор компанија ХДФЦ и Тата Моторс. 25india-money-articlelarge

Овде у САД, Харвардов Екон “стручњак” саопштио је јуче да ће кретање према безготовинском друштву највише користити сиромашнима. Владе широм света играју игре.

Иако се слажем са вама у принципу, да забрана готовине, као што је урађено, је вероватно лоша за сиромашне, ваше образложење није одрживо. Једноставно зато што је ова специфична акција лоша за сиромашне не значи да би безготовинско друштво, ако би било имплементисано на други начин, такође било лоше за њих.

На пример, то је учињено без претходног упозорења, тако да људи нису имали времена да пређу на нови систем. Да је људима дато време да установе алтернативе, онда би много бола, који је ова транзиција донела, могло бити избегнуто.25indiamoney3-articlelarge

Сиромашни људи немају приступ Интернету. У Индији, они не верују банкама. По мом мишљењу, да су им дали “фер упозорење” то не би много помогло, али сада то никада нећемо знати. Историју не можете испитивати као једну нит.
Циљ демонитизације је био да се искорени црни новац (Новац који се држи у облику готовине, а није опорезован). Дакле, саопштење је морало да буде нагло, јер би, иначе, људи имали времена да се отарасе црног новца. Чланак са вешћу горе је само политичка драма опозиционе партије. Да, покрет демонитизације је спроведен лоше, али није тако лоше као што је приказано спољном свету. Као Индијац тренутно у Индији, ствари су сада много боље. Људи су приморани да се региструју у банкама, што мислим да је добар резултат.
Добро је имати супротан увид о овом питању. Главни медији су потпуно једнострани по овом питању и многе лажне вести или обојене вести се граниче са пропагандом. Питам се шта ће рећи када индијска привреда коначно почне да улази у режим одрживог и убрзаног раста. Као што Денг буди успаваног змаја, тако је Моди пробудио успаваног тигра.

Индија је била међу државама са најбржим растом, па мислите да није била одржива?

Потребно је да доведете целу популацију са собом. Дигитални новац, чак и ако није биткоин, и нешто слично као Мпеса, ће сваку особу у Индији учинити свесном да буде укључена у дигиталну револуцију.

Људима стварно није потребна “дигитална револуција”. Они се сасвим добро сналазе са готовином. Влада, банке и финтек компаније желе “дигиталну револуцију” како би могли покрасти ‘малог човека’ сваки пут када обави трансакцију. Људи ће користити дигитално када је то погодно и корисно, нема потребе да им намећете револуцију.

Чак и ако би, неком магијом, било могуће да све иде апсолутно глатко и да са све фунционише као и обично, са изузетком да активности црног тржишта буду искључене из употребе валуте – хипотетика која ћак ни теоретски није могућа, али расправе ради претпоставимо да јесте – Индија би и даље имала огромну рецесију. Активности црног тржишта вероватно чине негде око четвртине целокупног БДП-а у Индији, а можда и више. Искључујући да је економска активност самоубиство.
Чак и најпаметнији могући сценарио би био ружан. На жалост за Индију, реалност је много суморнија од најсветлијег сценарија. Владе које покушавају да увуку људе у банкарски систем само уништавају вредност националних валута тако што те валуте чине мање корисним, мање заменљивим, и проузрокују да изгубе своје новчане вредности. Добростојећи Индијци, не могу да разумеју у чему је проблем, али мислим да ће им то ноншалантно понашање нестати када виде виле.

Да, у овоме је ствар. Ја само кажем да то не значи да “зато што није било добро за њих у овом случају, да не мора бити добро за њих у сваком случају.” Ништа више. Вероватно помало делује педантно, али је важно направити разлику између специфичности одређеног догађаја и општијег посматрања свих догађаја.

Извор:https://mobile.nytimes.com/2017/01/24/world/asia/in-its-third-month-indias-cash-shortage-begins-to-bite.html

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s