ШТА АМЕРИКА МОЖЕ ДА НАУЧИ ОД „ВИКИНШКЕ ЕКОНОМИЈЕ“

“Погледајте Скандинавију.” Чули смо то пре. То је слоган за оне од нас који би желели да живе са здравственом заштитом коју плаћа држава, добро финансираним школама, законима о раду који омогућавају равнотежу посла и живота и родитељско одсуство, и бесплатно образовање, тако да студенти дипломирају без дуга. Ох, и ефикасан јавни превоз, чисте улице, низак ниво криминала – листа иде даље. Чули смо да те предивне ствари заиста постоје у Шведској, Норвешкој, Данској, Финској и на Исланду – заједно са просперитетом и слободом о којој конзервативци кажу да је угрожена када централна власт води програме здравља и добробити својих грађана.

Систем универзалних добробити и услуга која се често назива “скандинавски модел” је описао Џорџ Лејки у својој новој књизи, ‘Викиншка економија’. Наслов се не односи на пљачку који су практиковале старе школе Викинга, већ на смели дух Скандинаваца 20. века који су се расправљали и организовали зарад права и услуга. Очекивања да Влада треба да обезбеди добробит свог народа је сада скандинавска општа сагласност, пише Лејки, чак и она која омогућава експериментисање, дебате, протесте и санације политика. То је разлог зашто су модерни потомци Викинга на врху светских листа по једнакост, здрављу, животном стандарду, па чак и срећи.

Лејки, ветеран активиста који је предавао на теме као што су  друштвене промене на Свартмор Колеџу, доноси своју стручност за разумевање нордијског начина вођења друштва. Једнако је вредно и његово лично искуство. Када је имао 21 годину, упознао је Берит Матиесен на квекерском студентском пројекту, отпловио за Норвешку да се ожени са њом, и брзо је уронио у норвешки живот. Он је живео, студирао и радио у тој земљи, а посетио ју је много пута током пет деценија, што му је дало идеално стојиште за сагледавање скандинавског система током његове еволуције. То дубоко разумевање храни реторику сцена, историје и запажања који чине ‘Викиншку економију’ доступну и задовољство за читање.

Џорџ Лејки је разговарао са магазином YЕС! о томе како су Скандинавци ‘схватили’ и зашто он мисли да бисмо и ми то могли.

Валери Шлоред: Кроз ваше искуство живота у Норвешкој и чињенице да имате норвешку породицу, има ли нешто што одмах приметите кад сте тамо, што је другачије код људи као последица система који називате “Викиншка економија”?

Џорџ Лејки: Људи које ја знам тамо воле лак приступ природи. Они воле да буду у стању да ускоче у тролејбус или у аутобус и да веома брзо дођу у природни простор где могу да ходају или скијају, у зависности од сезоне. У Данској, која је много равнија него Норвешка, то значи да је природа лако доступна бициклама. То људи тако цене. И они имају тенденцију да буду здравији, што је одлично за продуктивност радника и за систем здравствене заштите, јер имате мање болесних људи којима је потребно лечење. Дакле, држава штеди новац тако што не мора да улаже толико у суочавање са болешћу и има већу продуктивност јер су радници здравији. Тако да та могућност избора употребе земље има толико користи. И то је оно што ја изнова и изнова проналазим, да људи имају користи од паметног планирања.

Шлоред: Изгледа да имамо много анксиозности у Сједињеним Америчким Државама – бриге око плаћања за здравствену заштиту, када можете приуштити да имају дете, како да платите за бригу о деци, и такве ствари. Да ли видите начине како скандинавски систем смањује анксиозност за своје грађане?

Лејки: Да. Они су на врху листе по оценама о месту где је најбоље бити мајка, а део те слике је обавеза послодавца да омогући мамама које доје да узму до два сата дневно плаћене паузе од посла, тако да оне могу да негују своју децу. И врло је лако добити приступачну негу деце, било на радном месту или, ако ваше радно то нема, у вашем комшилуку.

Шлоред: Када почнемо да говоримо о овим врстама политика у Сједињеним Америчким Државама, један од одговора је бес јер би људи могли да имају право на ствари као што су субвенционисана нега детета или породиљско одсуство или обданишта на рандом месту. Можете ли да кажете нешто о отпору који чујемо од неких Американаца на идеју да Влада обезбеђује ствари за људе?

Лејки: Људи у Скандинавији су морали да се намуче да би створили тренутну ситуацију у којој су сада. Током 1920-их и 30-их, била је ангажована војска да би ућуткала људе који су захтевали промену. Тако су се економске елите у тим земљама заиста опирале променама, а људи су морали добро да се помуче да би извојевали промене. Тако да мислим да је разумно рећи на прилично фер начин Американцима, “Видите, када кроз стварање масовних покрета захтевате такав систем, ви ћете га и добити као резултат ваше борбе. Али, ако се не борите, нећете га добити и бесмислено је седети и завидети другим људима који су се намучили и добили га. ”

Шлоред: Шта је питање једнакости? Чини се да смо у Сједињеним Америчким Државама обучени да мислимо да добијате добре ствари ако их заслужите, а они који немају удобан живот некако га и не заслужују. Да ли имамо латентне жеље за равноправност које можемо овде да нађемо?

Лејки: То је у нашим оснивачким документима, након свега! Ми се можемо осврнути на време када је било више једнакости у Сједињеним Америчким Државама, као и после Другог светског рата, када је наше друштво заправо било много срећније и на много начина задовољније место за живот него што је то био када је било више неједнакости. И наша Влада је била много функционалнија када смо имали више једнакости. Некада је било нешто што се звало “двостраначка спољна политика”, на пример, пошто су странке знале да морају да се слажу и да обављају прави рад управљања, а то је у ствари да праве компромисе, и то има везе са количином једнакости које смо имали.
Сада је јасно из здравствених студија, да су људи у више једнаким друштвима здравији од људи у више неједнаким друштвима. Наравно, ту је много мање криминала. Па ако има некога ко је забринут због злочина, можда им треба више једнако друштво, јер таква друштва имају мањи ризик од криминала. Постоји много користи од једнакости.

И наравно, највише неједнакости се наслеђује,а не заслужује. Нова књига мог пријатеља, Чака Колинса, ‘Рођен на трећој бази’, говори о томе како је богатим људима у овој земљи, који су углавном рођени на ‘трећој бази’. Када стигну на ‘кућну плочу’, прилично је смешно да они преузму заслуге за ‘’одношење победе кући, зато што су рођени на ‘трећој бази’.

Шлоред: Како да стигнемо одакле смо сада тамо где треба да будемо?

Лејки: Па, као прво, морамо да видимо кроз претварања демократије. Докле год поричемо, нећемо успети да урадимо промену. Када схватимо ко су у ствари владари, што је 1%, онда можемо бити озбиљнији у вези са променом и можемо направити велику промену.

Мислим да је то оно што се дешава са климатским променама. Узмите соларну енергију. Соларна енергија је посматрана од стране националних електро центара као превише атрактивна, посебно на Хавајима и у Калифорнији, тако да су кренули да деинтензивирају соларну енергију и да покушају да то успоре. Покушај да се успоре обновљиви извори енергије је један од начина да се изврши самоубиство, а они су спремни да то ураде да би одржали профит од својих, већ великих улагања, у нафту и гас, који настављају да се субвенционишу од стране Владе – која је Влада коју они контролишу.

Ми стварно, пре или касније, треба да будемо способни да се ухватимо у коштац са центром те моћи како бисмо заиста преузели бригу о нашој земљи, а баш то преузимање бриге о нашој земљи је оно што  ће нам омогућити да добијемо оно што су Скандинавци добили.

Шлоред: То је велики посао.

Лејки: Да, али мислим да смо способни за велике послове. То је разлика о којој не пишем у књизи. Питао сам у књижарама, при сусрету са читаоцима, где је разлика у годинама старости, “Ко је чуо у свом животу да се о Американцима прича да су ‘људи који то могу да ураде’?” Старији људи подигну руке, “О, да , сећамо се тога. “Дај тешке послове Американцима. Ми то можемо! ‘ “Млади људи не подижу баш руке. Имамо тренутак када људи то примете. Млади се не охрабрују да мисле о себи као да имају много снаге. И да мисле на своју земљу као способну да се носи са стварно тешким проблемима. Која је сврха те пасивности, питам се. Тако да ћемо само бити овце које води онај 1%. Питам ово питање изнова и изнова, и ја сам се отрезнио од броја људи који се заправо осећају слаби и немоћни у односу на промену наше судбине. То је одступање од америчке историје. Оног тренутка када то схватимо, морамо да се запитамо, “Да ли заиста желимо да се учинимо слаби?” Јер најлакши начин да се учиниш слабим, је да верујеш да си слаб.

Шлоред: Дакле, већа једнакост и више демократска и одговорна Влада дају Скандинавцима бољи осећај контроле над њиховом судбином?

Лејки: Апсолутно. И то се осећа на самом почетку. Ја причам причу у књизи о својим рођацима у Норвешкој, који седе и разговарају о економској политици као да они управљају земљом. И … они то и раде!

Извор: http://www.yesmagazine.org/happiness/what-the-us-could-learn-from-viking-economics-20170123

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s