Зашто би Кина могла да предводи следећу фазу глобализације

Доналд Трамп је 45. председник Сједињених Америчких Држава. Међу његовим обећањима су 45% пореза на увоз кинеских производа, укидање климатских споразума у Паризу и, као што је потврђено, крај трговинског споразума Транс-Пацифик партнерства.
Globe and China Flag
Ако се не врати својим плановима за глобалну трговину и међународне односе, Трамп ће дати простора другим нацијама да буду вође у обликовању глобализације. Док ће САД можда да се повуче корак уназад из света – света, које су САД помогле да се створи, у великој мери – од Кине се нарочито може очекивати да преузме већу улогу.

Док су САД тренутно највећа светска економија, у смислу куповне моћи, на Кини се очекује да преузме примат почев од 2016., према Међународном монетарном фонду. Кина је имала значајне користи од глобализације. Деценијама, она је инвестирала у побољшање својих способности и изградила економске везе са многим земљама. Постала је важан иностранстрани партнер и инвеститор.

Ова табела показује како се од Кине очекује да преузму од САД улогу доминантне економске силе у свету до 2030 године, на основу удела глобалног БДП-а, трговине и извоза.

Нешто што Кина разуме веома добро је значај повезивања – из чега произилази саобраћајна инфраструктура – за економски раст и развој. Њен главни развојни оквир је иницијатива ‘Један Појас Један Пут’ са њена два стуба, ‘Економски Појас Пута Свиле’ и ‘Поморски Пут Свиле 21. века’. Овај пројекат развоја обухвата територију једнаку 55% глобалног БДП-а, 70% светске популације и 75% познатих енергетских резерви. “Инвестиције ће обухватити око 300 пројеката, протежући се од Сингапура до Туркменистана,” преноси Ројтерс.

Један битан блок у изградњи ‘Пута Једног Појаса’ – такође познат као ОБОР – је Регионално Свеобухватно Економско Партнерство (РЦЕП). Овај савез, који предводи Кина, ће обухватати Аустралију, Нови Зеланд, Кину, Индију, Јапан и Јужну Кореју – као и регион АСЕАН (асоцијација југо-источних азијских народа). У 2014., регион АСЕАН био је седми по величини по економској моćи у свету. Он је, такође, био трећа по величини економија у Азији, са комбинованим БДП од $ 2,6 билиона – више него цела Индија.

Кина на светској сцени

На афричком континенту, Кина позајмљује милијарде ка великим инфраструктурним инвестицијама, опет део ОБОР-а, а нарочито за транспорт. Један од њених водећих пројеката је Стандард колосека, у Кенији. Ту је и развој дубоководних лука у градовима као што су Дакар, Дар ес Салам и Џибути. Они ће вероватно постати индустријска чворишта, након модела кинеског развоја нове камеруншке дубоководне луке у Криби.

Руска транссибирска железница (ТСР) је у основи железнички саобраћај између Европе и Азије. Недавно је Ентони Цутбертсон написао у Њузвику, да би Владимир Путин могао предвидети ‘Хајперлук Пут Свиле’. То би могло да представља алтернативу за планирану изградњу 64.000 километара пруге која има за циљ да ојача постојеће путеве између истока и запада. ЦРРЦ корпорација, највећи кинески произвођач железничке опреме, учествовала је у разговорима за потенцијалне инвестиције у Хајперлуку Ван, компанији која стоји иза ове идеје, известио је Блумберг раније прошле године.

У међувремену, Кина је покренула фонд од $ 11 милијарди за централну и источну Европу, циљајући улагања у инфраструктуру и производњи високе технологије, између осталог, како у региону, тако и шире. Оператер снабдевања – ланац ДБ Шенкер почео је да вози недељно блок возова између Кине и Немачке давне 2011. Четири године касније, први воз са контејнерима из Кине, стигао је у железнички сервисни центар теретног терминала у луци у Ротердаму.

Са Банком Новог Развоја (НДБ), Фондом за Пут Свиле и  Инвестиционом Банком Инфраструктуре Азије (АИИБ), Кина је себе припремила да одговори на главне потребе финансирања – унутар и изван подручја појаса и Пута Свиле. То показује неке сличности са Маршаловим планом, који је план подршке Сједињених Држава, која је помогла да се обнови западна Европа после завршетка Другог светског рата.

Са САД која се повукла из ТПП-а, као што је Трамп наговестио да ће урадити, Кина има предност. Споразум везивања, који повезује азијске земље са севером и земљама латинске Америке, многи виде као препреку кинеском домашају и начин да се учврсте амерички савези са другим земљама у региону Пацифика. Друге азијске земље, са високим извозним потенцијалом, као што су Малезија и Вијетнам, очекује се да ће имати велике користи од ТПП-а, док земље које нису потписале споразум, као што су Филипини, ризикују губитке. То би могло да има ометајући ефекат на регион, због трговине и инвестиционих скретања.

До сада, Кина се суочава са скептицизам и критикама у вези са својим међународним активностима. Многи се питају о њеном развоју у Африци, на пример. Али, Кина још може да поврати ниво моралног ауторитета; то би могло да предводи напоре глобалне климатске адаптације, ако се САД повуку. Већ је упозорила Трампа против повлачења из париског климатског споразума.

Шта ће се догодити у односима између САД и Кине? За почетак, може бити тешких преговора око пореза увоза кинеске робе у САД. Ако обе земље нађу праву равнотежу, они не само да ће избећи глобални трговински рат, као 1930-их, када је имплементација Смут-Хавлијевих тарифа интензивирала национализам широм света, већ би могли и да помере своје билатералне односе на нове разине.

Шта год да се деси, ако се САД повуче из глобализације, Кина је спремна да попуни ту празнину.

Извор:https://www.weforum.org/agenda/2016/11/china-lead-globalization-after-united-states?utm_content=buffer23051&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s