Градоначелник Београда Синиша Мали обзнанио је да ће се убудуће градско грађевинско земљиште продаје на аукцијима, уместо по затвореним понудама. “Ово значи да више нећемо имати затворене понуде већ аукције, тако да ће тржиште одређивати цену земљишта. Не желимо да годинама имамо неискоришћене локације, које су потпуно неугледне и празне, већ да искористимо потенцијале онога чиме располажемо. То значи и лепши град, и више инвеститора”, рекао је Мали (https://goo.gl/o2ThvX).
Градоначелник је заборавио да објасни једну „ситницу“: на који начин је помогло довођењу инвеститора то што је највећа локација у центру града, од 90 хектара („Београд на води“) уступљена без надметања – било кроз аукцију, било кроз затворене понуде. Другим речима, или је по Београд и Србију било штетно потпуно искључење тржишта код закључења тог посла, у чему је Синиша Мали био главни промотер, или је штетно организовати надметања за мање атрактивне плацеве.
Од образложења се могло чути само то да је циљ „да се изједначе услови отуђења грађевинског земљишта, без обзира да ли је носилац права јавне својине Град Београд или Република Србија“. Пошто је сврха продаје јавне имовине да се оствари што већа зарада „изједначавање процедура“ није довољан разлог за промене. Било би потребно утврдити који од та два модела даје боље резултате, па тек онда, ако је републички бољи, мењати градска решења.
Транспарентност Србија генерално у вези са овим питањима истиче да главни проблем код продаје или давања у закуп јавне имовине није одабир поступка (аукција или достављање понуда), већ то што није обезбеђена довољна јавност података и предвидљивост пословања. Недовољна јавност података је тако недавно демонстрирана у случају продаје ДИПОС-ових станова, тако што нису били објављени сви битни подаци о становима који су предмет продаје (https://goo.gl/bzxeXz).
Када је реч о куповини земљишта, чак и када су доступни сви тренутно важећи подаци, вредност се драстично мења у зависности од могућности да се промени правни статус (нпр. пољопривредно и индустријско у грађевинско) или да се увећају могућности за изградњу објеката. Зато су у огромној предности купци који, захваљујући везама са доносиоцима одлука, рачунају са тим да ће издејдствовати повољне измене планских докумената. Што је још горе, унапред су обесхрабрени да у надметању учествују они који такве привилеговане информације немају, због чега се постиже лошија цена чак и када аукција или јавни позив нису намештени.
Иначе, изјава Синише Малог се односи на предлог Изменам и допуна Одлуке о грађевинском земљишту које је усвојило Градско веће Београда.
Тим изменама је, како саопштава Градска управа, предвиђено умањење процењене тржишне цене за 20 одсто у случају поновљеног јавног надметања, када се на објављени јавни оглас не јави ни један понуђач, а за 40 одсто у случају следећег надметања. Осим тога, предвиђено је умањење цене од 30 одсто ако се плаћање обавља једнократно, уплатом у року од 15 дана од дана достављања решења о отуђењу грађевинског земљишта.
Вучији Дневник 